Италијанска национална агенција за статистику ИСТАТ саопштила је да су недавне студије становништва у земљи откриле врло тужне бројке: данас око два милиона (23,9 одсто) младих не ради или не студира.
Ови подаци односе се на младе у доби од 15 до 29 година. Чудно како се чини, социолози кажу да се показатељ значајно побољшао у односу на претходну годину, када је био 44,1 одсто - 3,6 бодова више од европског просека.
Агенција за статистику такође је у свом извештају навела да је 2009. године више од 58 одсто младих од 18 до 34 године живело под истим кровом са родитељима.
За поређење: 1983. овај показатељ био је 49 процената, а 2000. - 60,2 процента. Око 30 одсто модерних мушкараца од 30-34 године такође воли да дели уточиште са својим мамама и татама, што је три пута више него у 1983. години. Треба приметити да је овај тренд најизраженији на југу земље.
Понашање школске деце такође оставља много жељеног: социолошки стручњаци процењују да је 7,7 процената ученика у периоду од 2008. до 2009. остало због друге школске године због друге школске успешности.
Студирање на универзитетима са младима такође је далеко од идеалног: 12,2 посто бруцоша није било могуће да похађају другу годину, а 3,4 посто је потпуно напустило наставу до краја године. Извештај ИСТАТ-а каже да млади Италијани до данас не дају предност тачним наукама. Према социолозима и психолозима, овај избор може бити последица тешке ситуације у земљи на светској сцени након кризе.
Студија националне агенције за статистику такође је утицала на БДП по глави становника. Процијењена је на основу тржишних цијена, а у 2013. је износила 22.807 еура годишње, што је 2,8 посто мање у односу на претходне податке. Прошле године је такође дошло до смањења италијанске продуктивности рада за 1,2 процента у поређењу са 2012. годином. У посљедњих десет година извоз се значајно смањио (4 посто у 2003. и 20,7 посто у 2012.). У 2011. више од половине газдинстава је било у губитку без примања очекиване добити.
Најтеже је италијанским породицама од четири особе, свака трећа ћелија италијанског друштва не може да се носи са непредвиђеним трошковима, преноси ИСТАТ.
Национална агенција за статистику објавила је извештај „Ми смо Италија“: Сто чињеница за разумевање земље у којој живимо “(„ Нои Италиа “, 100 статистика по царству ил Паесе ин цуи вивиамо“).
Документ пружа различите податке који се односе на различите индустрије и сфере живота. Дакле, у извештају се налазе подаци који су повезани са тренутним стањем економије, културе, технологије и инфраструктуре. Срећом, није све тако песимистично у сунчаној земљи: на пример, конкурентност Италије је последњих година порасла, што је добар знак.
