Коњугација глагола
Да спавам
- ДОРМИРЕ - СЛЕЕП ("Дормире")
- ИО ДОРМО - СЛЕЕП ("Ио Дормо")
- ТУ ДОРМИ - ДАЉЕТЕ ("Ту Дорми")
- ЛУИ ДОРМЕ - ХЕ СПИТ ("Лоуис Дорме")
- ЛЕИ ДОРМЕ - СХЕ СЛЕЕПС
- ЛЕИ ДОРМЕ - СЛЕЕП (с поштовањем)
- НОИ ДОРМИАМО - ШАЉЕМО ("Нои Дормиамо")
- ВОИ ДОРМИТЕ - СЛАПИТЕ ("Ховл Дормите")
- ЛОРО ДОРМОНО - ШАЉУ (Лоро Дормоно)
ТО СЕЕ
- ВЕДЕРЕ - СЕЕ ("Ведера")
- ИО ВЕДО - ВИДИМ ("Ио Ведо")
- ТУ ВЕДИ - ВИДИШ (Ту водио)
- ЛУИ ВЕДЕ - ХЕ СЕЕС ("Лоуис Веда")
- ЛЕИ ВЕДЕ - Она види
- ЛЕИ ВЕДЕ - ВИДЕТЕ (с поштовањем)
- НОИ ВЕДИАМО - ВИДИМО ("Ноах Ведиамо")
- ВОИ ВЕДЕРЕ - ВИДЕТЕ ("Ховл Веедер")
- ЛОРО ВЕДОНО - ВИДУ ("Лоро Ведоно", нагласак на првом слогу)
Протекли глагол прошлости ВЕДЕРЕ личиће на Висто. Пример:
- ИО ХО ВИСТО - ВИДИО сам
ОДГОВОР
- РЕСПОНДЕРЕ - ОДГОВОР ("Одговор")
- ИО РЕСПОНДО - МЕ МЕЕТ ("Ио Ресондо")
- ТУ РЕСПОНДИ - ОДГОВОРНИ сте („Ту Респонди“)
- ЛУИ РЕСПОНДЕ - ОДГОВОРИ ("Лоуис Респонде")
- ЛЕИ РЕСПОНДЕ - ОНА ОДГОВОРЕ
- ЛЕИ РЕСПОНДЕ - ЖИВЕТЕ (с поштовањем)
- НОИ РЕСПОНДИАМО - ОДГОВОРНИ СМО („Нои Респондиамо“)
- ВОИ РЕСПОНДЕТЕ - ОДГОВОРНИ сте („Одговор завијања“)
- ЛОРО РЕСПОНДОНО - ОДГОВОРИ ("Лоро Оеспондоно")
Клањамо се у прошлом времену:
- РИСПОСТО - ОДГОВОРЕН ("Риспосто")
- ИО ХО РИСПОСТО - ОДГОВОРИО сам ("Ио О Риспосто")
- ТУ ХАИ РИСПОСТО - ОДГОВОРИЛИ сте ("Ту Аи Риспосто")
- ЛУИ ХА РИСПОСТО - ОДГОВОРИО ("Лоуис А Риспосто")
- ЛЕИ ХА РИСПОСТО - ОДГОВОРИО
- ЛЕИ ХА РИСПОСТО - ОДГОВОРИЛИ сте (с поштовањем)
- НОИ АББИАМО РИСПОСТО - ОДГОВОРИЛИ СМО ("Нои Аббиамо Риспосто")
- ВОИ АВЕТЕ РИСПОСТО - ОДГОВОРИЛИ сте ("Ховл Авете Риспосто")
- ЛОРО ХАННО РИСПОСТО - ОДГОВОРНИ ("Лоро Анно Риспосто")
ОТВОРЕНО
- Априре - ОТВОРЕНО („Отворено“)
- ИО АПРО - ОТВАРАМ (Ио Ио Апро)
- ТУ АПРИ - ОТВОРИТЕ (Ту Тури)
- ЛУИ АПРЕ - ХЕ ОТВОРИ ("Лоуис Апре")
- ЛЕИ АПРЕ - ОТВАРА
- ЛЕИ АПРЕ - ОТВОРИТЕ (с поштовањем)
- НОИ АПРИАМО - ОТВОРИМО ("Нои Априамо")
- ВОИ АПРИТЕ - ОТВОРИТЕ ("Ховл Априете")
- ЛОРО АПРОНО - ОТВОРЕНО („Лоро Апрроно“, нагласак на првом слогу)
Клањамо се у прошлом времену:
- АПРЕТО - ОТВОРЕНО ("Апрето")
- ИО ХО АПРЕТО - ОТВОРИО сам ("Ио О Аперто")
- ТУ ХАИ АПРЕТО - ОТВОРИЛИ сте ("Ту Аперто")
- ЛУИ ХА АПРЕТО - ОТВОРЕНО ("Лоуис Аперто")
- ЛЕИ ХА АПРЕТО - ОТВОРЕНА је
- ЛЕИ ХА АПРЕТО - ОТВОРИЛИ сте (с поштовањем)
- НОИ АББИАМО АПРЕТО - ОТВОРЕНИ смо ("Нои Абиамо Аперто")
- ВОИ АВЕТТЕ АПРЕТО - ОТВОРИЛИ сте ("Вои Аветте Аперто")
- ЛОРО ХАННО АПРЕТО - ОТВОРЕНИ ("Лоро Анно Аперто")
ЗАТВОРИ
- ЦХИУДЕРЕ - ЗАТВОРИ ("Цудер")
- ИО ЦХИУДО - ЗАТВОРИМ ("Ио Киудо")
- ТУ ЦХИУДИ - ЗАТВОРИТЕ ("Ту цурди")
- ЛУИ ЦХИУДЕ - ХЕ ЦЛОСЕС ("Лоуис Цуде")
- ЛЕИ ЦХИУДЕ - СХЕ ЦЛОСЕС
- ЛЕИ ЦХИУДЕ - ЗАТВОРИЛИ сте (с поштовањем)
- НОИ ЦХИУДИАМО - ЗАТВОРИЛИ СМО ("Нои Цуидиамо")
- ВОИ ЦХИУДЕТЕ - ТИ Скривате (завијање Киудет)
- ЛОРО ЦХИУДОНО - ЗАТВОРЕНО ("Лоро Цудоно")
Клањамо се у прошлом времену:
- Цхиусо - ЗАТВОРЕНО ("Цхиусо")
- ИО ХО ЦХИУСО - ЗАТВОРИО сам („Ио О Цхиусо“)
- ТУ ХАИ ЦХИУСО - ЗАТВОРИЛИ сте (Ту Аи Цхиусо)
- ЛУИ ХА ЦХИУСО - ЗАТВОРЕНО (Лоуис Цхиусо)
- ЛЕИ ХА ЦХИУСО - она је затворена
- ЛЕИ ХА ЦХИУСО - ЗАТВОРИЛИ сте (с поштовањем)
- НОИ АББИАМО ЦХИУСО - ЗАТВОРЕНИ смо ("Ноах Аббиамо Цхиусо")
- ВОИ АВЕТЕ ЦХИУСО - ОТВОРИЛИ сте ("Вои Авете Цхиусо")
- ЛОРО ХАННО ЦХИУСО - ЗАТВОРЕНО ("Лоро Анно Цхиусо")
Пример:
- ИО ХО АПЕРТО ЛА ФИНЕСТРА Е ЦХИУСО ЛА ПОРТА - ОТВАРАМ ПРОЗОР и затворим врата (ФИНЕСТРЕ - ПРОЗОР, Порта - ДООР)
АСК
- ДОМАНДАРЕ - АСК ("Домандаре")
- ИО ДОМАНДО - Питам („Ио Домандо“)
- ТУ ДОНАНДИ - ВАС ПИТА ("Ту Доманди")
- ЛУИ ДОМАНДА - ХЕ АСКС ("Лоуис Доманд")
- ЛЕИ ДОМАНДА - Она пита
- ЛЕИ ДОМАНДА - ПИТАТЕ (с поштовањем)
- НОИ ДОМАНДИАМО - ПИТАМО ("Нои Домандиамо")
- ГЛАС ДОМАНДАТЕ - ВАС ПИТА ("Ховл Домандате")
- ЛОРО ДОМАНДОНО - ПИТАЈУ („Лоро Домандоно“, нагласак на првом слогу)
Клањамо се у прошлом времену:
- Домандато - АСКЕД ("Домандато")
- ИО ХО ДОМАНДАТО - Питао сам („Ио О Домандато“)
- ТУ ХАИ ДОМАНДАТО - ПОЗНАТЕ ("Ту Аи Домандато")
- ЛУИ ХА ДОМАНДАТО - ПОТПУНО ("Лоуис А Домандато")
- ЛЕИ ХА ДОМАНДАТО - Питао је
- ЛЕИ ХА ДОМАНДАТО - ПОКЛОНИЛИ сте (с поштовањем)
- НОИ АББИАМО ДОМАНДАТО - ПИТАЛИ СМО ("Ноах Аббиамо Домандато")
- ВОИ АВЕТЕ ДОМАНДАТО - ПОКЛОНИЛИ сте ("Вои Авете Домандато")
- ЛОРО ХАННО ДОМАНДАТО - Они питају ("Лоро Анно Домандато")
Осетите се
- СЕНТИРЕ - ФЕЕЛ ("Центире")
- ИО СЕНТО - Осецам се ("Ио Сенто")
- ТУ СЕНТИ - ОСУЧАВАТЕ ("Ту Сенти")
- ЛУИ СЕНТЕ - ХЕ ФЕЕЛС ("Лоуис Центе")
- ЛЕИ СЕНТЕ - СХЕ ФЕЕЛС
- ЛЕИ СЕНТЕ - Осећате се (с поштовањем)
- НОИ СЕНТИАМО - Осецамо се ("Нои Центиамо")
- ВОИ СЕНТИТЕ - ОСУЧАВАТЕ ("завијање центи")
- ЛОРО СЕНТОНО - ЊИХОВИ ОСЕЋАЈ ("Лоро Центоно")
Клањамо се у прошлом времену:
- СЕНТИТО - ФЕЕЛЕД ("Центито")
- ИО ХО СЕНТИТО - Осећао сам („Ио О Центито“)
- ТУ ХАИ СЕНТИТО - ОСУЧАВАТЕ ("Ту Аи Центито")
- ЛУИ ХА СЕНТИТО - ОСЕЋАО ("Лоуис А Центито")
- ЛЕИ ХА СЕНТИТО - Осећала је
- ЛЕИ ХА СЕНТИТО - ОСЈЕТИТЕ (с поштовањем)
- НОИ АББИАМО СЕНТИТО - ОБОЖАВЉАМО ("Ноах Аббиамо Центито")
- ВОИ АВЕТЕ СЕНТИТО - ОЧУВАЛА сте ("Ховл Авете Центито")
- ЛОРО ХАННО СЕНТИТО - ОСУЧИЛИ СУ их ("Лоро Анно Центито")
Да узмем
- ПРЕНДЕРЕ - ТАКЕ, ТАКЕ ("Прендере")
- ИО ПРЕНДО - ТАКО САМ (Ио Прендо)
- ТУ ПРЕНДИ - ТИ СЕ ТАКО (Ту Пенди)
- ЛУИ ПРЕНДЕ - ТАКО ЈЕ ТАКО („Лоуис Пренде“)
- ЛЕИ ПРЕНДЕ - Она је узета
- ЛЕИ ПРЕНДЕ - УЗИМАТЕ (с поштовањем)
- НОИ ПРЕНДИАМО - ИМАМО ТАКО ("Ноах Прендиамо")
- ВОИ ПРЕНДЕТЕ - ТИ СЕ ОДНОСЕ ("Вои Прендет")
- ЛОРО ПРЕНДОНО - ЊЕГОВИ УЗИМАЈУ ("Лоро Прендоно")
Клањамо се у прошлом времену:
- ПРЕСО - ТАКЕ ("Пресо")
- ИО ХО ПРЕСО - ТАКО САМ (Ио О Пресо)
- ТУ ХАИ ПРЕСО - ТИ СЕ УЗИМА ("Ту Аи Пресо")
- ЛУИ ХА ПРЕСО - ОН ЈЕ ТАКО („Лоуис А Пресо“)
- ЛЕИ ХА ПРЕСО - Она је узета
- ЛЕИ ХА ПРЕСО - УЗИМАТЕ (с поштовањем)
- НОИ АББИАМО ПРЕСО - ТАКО СМО („Нои Аббиамо Пресо“)
- ВОИ АВЕТЕ ПРЕСО - ТИ СЕ УЗИМА ("Вои Авете Пресо")
- ЛОРО ХАННО ПРЕСО - ЊИХОВИ СУ (Лоро Анно Пресо)
ПОЗОВИТЕ
- ЦХИАМАРЕ - ПОЗИВИ, ПОЗИВИ, ПОЗИВИ („Киамаре“)
- ИО ЦХИАМО - ПОЗИВАМ ("Ио Киамо")
- ТУ ЦХИАМИ - ПОЗНАЈЕТЕ ("Ту Киами")
- ЛУИ ЦХИАМА - ЊЕГОВО ПОЗИВАЊЕ ("Лоуис Киама")
- ЛЕИ ЦХИАМА - ПОЗИВА
- ЛЕИ ЦХИАМА - ПОЗИВАТЕ (с поштовањем)
- НОИ ЦХИАМИАМО - ПОЗИВАМО ("Нои Киамиамо")
- ВОИ ЦХИАМАТЕ - ПОЗНАЈЕТЕ ("Вои Киамате")
- ЛОРО ЦХИАМАНО - ПОЗИВУ (Лоро Киамано)
Клањамо се у прошлом времену:
- ЦХИАМАТО - ЗВАЛ ("Киамато")
- ИО ОХ ЦХИАМАТО - ПОЗОВИО сам ("Ио О Киамато")
- ТУ ХАИ ЦХИАМАТО - ПОЗНАЛИ сте ("Ту Аи Цхиамато")
- ЛУИ ХА ЦХИАМАТО - ПОЗОВИО се ("Лоуис А Цхиамато")
- ЛЕИ ХА ЦХИАМАТО - ПОЗИВА
- ЛЕИ ХА ЦХИАМАТО - ЗВАЛИ сте (с поштовањем)
- НОИ АББИАМО ЦХАИМАТО - ПОЗИВАЛИ СМО ("Ноах Аббиамо Киамато")
- ВОИ АВЕТЕ ЦХИАМАТО - ПОЗНАЛИ сте ("Вои Авете Киамато")
- ЛОРО ХАННО ЦХИАМАТО - ПОЗИВАЛИ СУ ("Лоро Анно Цхиамато")
ДА Питате
- ЦХИЕДЕРЕ - АСК ("Киедере")
- ИО ЦХИЕДО - Питам (Ио Иоедо)
- ТУ ЦХИЕДИ - ВАС ПИТА ("Ту Цхиеди")
- ЛУИ ЦХИЕДЕ - ХЕ АСКС ("Лоуис Цхиеде")
- ЛЕИ ЦХИЕДЕ - Она пита
- ЛЕИ ЦХИЕДЕ - ПИТАТЕ (с поштовањем)
- НОИ ЦХИЕДИАМО - ПИТАМО ("Нои Цхиедиамо")
- ВОИ ЦХИЕДЕТЕ - ВАС ПИТА (Вои Киедете)
- ЛОРО ЦХИЕДОНО - Они питају ("Лоро Киедоно")
Клањамо се у прошлом времену:
- ЦХИЕСТО - АСКЕД ("Киесто")
- ИО ХО ЦХИЕСТО - Питао сам ("Ио О Киесто")
- ТУ ХАИ ЦХИЕСТО - ПОЗНАЈТЕ ("Ту Аи Киесто")
- ЛУИ ХА ЦХИЕСТО - Питао је ("Лоуис А Киесто")
- ЛЕИ ХА ЦХИЕСТО - Питао је
- ЛЕИ ХА ЦХИЕСТО - ПОКЛОНИЛИ сте (с поштовањем)
- НОИ АББИАМО ЦХИЕСТО - ПИТАЛИ СМО ("Нои Абиамо Киесто")
- ВОИ АВЕТЕ ЦХИЕСТО - ПОЗНАЈЕТЕ СЕ (Вои Авете Киесто)
- ЛОРО ХАННО ЦХИЕСТО - Они питају ("Лоро Анно Киесто")
Да сумирам, можете условно поделити редовне глаголе у две групе, зависно од њиховог краја у инфинитиву:
- речи које се завршавају са -АРЕ (ПАРЛАре) у трећој особи (ХЕ, СХЕ, ИОУ) имаће крај -А (ЛУИ ПАРЛА);
- речи које се завршавају са -ИРЕ (ДОРМИРЕ) и -Овде у трећој особи ће имати крај -Е (ЛЕИ ДОРМЕЛУИ ВЕНДЕ).
Протекло образовање:
- глаголи који завршавају на -АРЕ у прошлом времену изгледају као роот + енд -АТО;
- глаголи који се завршавају -ИРЕ у прошлости изгледају као роот + енд - ИТО;
- глагола који завршава на -Овде у прошлом времену: корен + крај -УТО.
Индирецт Проноунс
- ИО - Ја
- МИ - МЕ ("Ми")
Пример:ТУ МИ ВЕДИ? - Да ли ме видиш?
- ТУ - ВАС
- Ти - ВАС („Т“)
Пример:
- ИО ТИ ВЕДО - ВИДИМ ТЕ
- ИО ТИ СЕНТО БЕНЕ - Чујем те добро
Негативна честица Нон ставља се испред заменице.
Пример:ИО ТИ АСЦОЛТО МА НОН ТИ СЕНТО - Слушам вас, али НЕ слушајте
- Луи - ОХ
- ЛО - ЊЕГОВА
- ЛЕИ - СХЕ
- ЛА - њу
Пример: ЛУИ ЛА АМА, МА ЛЕИ НОН ЛО АМА - ЊЕГОВО ВОЛИ, И ЊЕГОВО - НЕ
- НОИ - МИ
- Ци - САД ("Цхи")
- ВОИ - ВАС
- ВИ - ВАС ("В")
Пример:
- ПЕРЦХЕ НОН ЛАВОРАТЕ, ИО ВИ ДОМАНО? - ЗАШТО НЕ РАДИТЕ, питам вас
- ТУ МИ ДОМАНДИ, ИО ТИ РИСПОНДО - Мене питаш, ОДГОВАРАМ ТЕ
- ОДЛИЧИТЕ ТИ ХО ВИСТО? - Где те видим?
- ПЕРЦХЕ ТУ МИ ДОМАНДИ? - ЗАШТО Питате?
- ТУ МИ ХАИ ДОМАНДАТО, ИО ТИ ХО РИСПОСТО - ПОЗНАЛИШ МЕ, ПРОТИВИО САМ ТЕ
- Лоро - Они
- Ли - ЊИХОВО (мушко)
- ЛЕ - ЊИХОВО (женско)
Бројеви
Настављамо проучавање бројева. Ако су вам раније били потребни за дијалог о времену, сада ћемо проучавати довољно бројева да бисмо разговарали о старости или тражили број аутобуса.
- ТРЕДИЦИ - 13 ("Особине")
- КУАТТОРДИЦИ - 14 (Куаттордици)
- КУИНДИЦИ - 15 (Циндици)
- Седици - 16 ("Седичи")
- Дициассетте - 17 (Дицхасетта)
- Дикото - 18 ("Дико")
- ДИЦИАННОВЕ - 19 ("Дицханнове")
- Венти - 20 ("Венти")
- ТРЕНТА - 30 (Трента)
- КУАРАНТА - 40 (Куаранта)
- ЦИНКУАНТА - 50 ("Цинкуанта")
- СЕССАНТА - 60 ("Сессанта")
- СЕТТАНТА - 70 ("Сеттанта")
- ОТТАНТА - 80 (Оттанта)
- НОВАНТА - 90 (Нованта)
- ЦЕНТО - 100 (Центо)
- ДУЕЦЕНТО - 200 (Дуеценто)
- ТРЕЦЕНТО - 300 („Пукнут“)
- КУАТТРОЦЕНТО - 400 (Куаттроценто)
- МИЛЛЕ - 1000 (просо)
- ДУЕМИЛА - 2000 ("Дуила")
- ВЕНТУНО - 21 ("Вентуно")
- АННО - ГОДИНА
- МЕСЕ - МЕСЕЦ
- Меси - МЈЕСЕЦИ
Пример:
- МИО ФИГЛИО ХА ТРЕ МЕСИ - МОЈ СИН ТРИ МЕСЕЦА
- МИО ФИГЛИО СИ ЦХИАМА ИВАН - МОЈ СИН СЕ ЗОВЕ ИВАН
Неколико корисних речи за допуну породичне приче:
- Бамбино - БОИ ("Бамбино")
- Бамбини - дечки („бамбини“)
- Бамбина - ГИРЛ ("Бамбина")
- Бамбине - ГИРЛС ("Бамбин")
