Ресторан Ал Цаприццио пронашли смо случајно, нисмо пронашли мање или више пристојан ресторан за двочасовну шетњу Цорлеонеом, али видели смо много пецива са традиционалним сицилијанским слаткишима. Сретни смо, јер овај ресторан је отворен до подне, што није често у Италији. Унутрашњост ресторана је класична, зидови су украшени фотографијама с погледом на Цорлеоне и околину.
Пријатно ме изненадио цена Кокса од 2,8 евра и запремина, молим вас обратите пажњу, литарска стаклена боца.
Као прву брзу ужину изабрали смо Рустицо антипасти за 6 евра.
Традиционално, сви италијански ресторани служе хлеб. Често се пече на лицу места и у већини случајева је врло укусно, показало се и овог пута.
Као главно јело изабрао сам тјестенину с много обећавајућег назива Спагхетти алла Цорлеонесе за 7 еура - још увијек смо у Цорлеонеу.
Јана је преферирала шпагете алла Сицилиана са чери парадајзом и белим луком. И све то за 4,5 евра. Узгред, бели лук на Сицилији је веома омиљен и додаје се у готово сва јела.
Цорлеоне је планински град и посебно нисмо наручивали серију морских тјестенина. Треба напоменути да је читав одломак посвећен италијанским тјестенинама са плодовима мора у менију. Кухиња у ресторану није лоша, али ништа импресивно - једноставна домаћа храна.
Одлучено је да се десерт одрекне у корист неког разумног пецива, јер ни наш вољени тирамису, ни панакота нису били на менију. Ограничена само шољом еспресса.
Рачун за наш ручак био је 28 евра. Која је просечна цена таквог оброка и за југ Италије, можда мало прецењена.
Услуга у ресторану је прихватљива, сервирали су нас прилично брзо на почетку, доносећи антипасти и воду. Али на додатне опције попут кафе и коначног рачуна требало је дуго чекати, упркос чињеници да је ресторан имао само 6 људи. На врхунцу сезоне претпостављамо да се ситуација може само погоршати.
