Бизнис и економија

Италијани су лидери у набавци технологије

Глобални произвођачи мултимедијалних уређаја и кућанских апарата требали би озбиљно размислити о додатним испорукама своје робе у Италију: становници ове земље су спремни да купе најновије вести на тржишту, без обзира на то колико новца имају на располагању.

Недавна истраживања показала су да Италијани троше више на набавку опреме него друге европске националности. Упркос тешким временима која су стигла у земљу вина и сунца, становници Италије нису штедјели на куповини кућанских апарата, као ни паметних телефона и таблета. За само три месеца 2014. године Италијани су у просеку потрошили око 559 евра за куповину телевизора, телефона, веш машина и других кућанских апарата. За поређење: Шпанци су за такве потребе издвојили 360 евра, становници Немачке - 323 евра, Британци - 274 евра, а Французи - 223 евра. Ове податке наводи организација Ипсос Мори (ввв.ипсос-мори.цом) која је истраживала куповину 5 милиона људи из пет земаља ЕУ.

Истраживачи су такође открили да у Италији има у просеку 16 техничких уређаја по породици, док је у другим земљама та бројка 18. Вредно је напоменути да Италијани користе мултимедијалне уређаје око 7,8 сати. Четири од пет анкетираних становника Италије признали су да се „краљ“ њихових домова може назвати телевизором, упркос чињеници да већина електричне енергије иде на прање и кухање.

Између осталог, према Ипсосу Мори, недавно су се Италијани озбиљно почели бавити фотографијом. Око 35 одсто анкетираних у сунчаној земљи срећни су власници камера (у поређењу са 26 процената у другим земљама), упркос чињеници да сви модерни паметни телефони имају уграђене камере.

Половина испитаника у Италији признала је да има таблете који се углавном користе за сурфање Интернетом (91 проценат), апликације (79 процената), куповина на мрежи (70 процената), слушање музике и гледање филмова (58 процената). Истраживачи су такође открили да Италијани све више провјеравају стање својих рачуна на Интернету и врше плаћања путем Интернет мреже (70 посто и 68 посто), те активно користе друштвене мреже (71 посто) и услуге тренутних порука (72 посто).

Раније ове године, италијанска Национална агенција за статистику ИСТАТ известила је да у земљи користи интернет око 25 милиона људи између 18 и 84 године. Истовремено, ИСТАТ је приметио да најчешће корисници интернета радије користе мрежу са мобилних уређаја и таблета. Утврђено је да су 52 посто талијанских корисника интернета млади људи од 18 до 34 године. Само у једном дану 7,4 милиона Италијана иде с Интернета путем мобилне мреже, док 5,3 милиона иде са рачунара. Постоје они који користе више уређаја (7,2 милиона).

Популар Постс

Категорија Бизнис и економија, Sledeći Чланак

Округ Навигли у Милану
Милан

Округ Навигли у Милану

Име древног региона Навигли (Навигли) преведено је са италијанског као "канали", што и не чуди, јер је неколико векова Милан, без граница, био пловни, лучки град, а изгледом је веома подсећао на Венецију. Почетком КСИИ века, с растом економског развоја, појавила се потреба за стварањем мреже пловних путева.
Опширније
Екпо 2015 у Милану
Милан

Екпо 2015 у Милану

Светска изложба 2015 (италијански назив је Еспосизионе Универсале Милано 2015) или, укратко, Екпо 2015 (Екпо 2015) биће одржана у италијанском граду Милану од 1. маја до 31. октобра 2015. Главна тема догађаја је "Нахраните планету. Енергија за живот." Главна идеја је да се свим становницима планете обезбеде висококвалитетни и здрави производи у потребној количини.
Опширније
Галерија Виктора Емануела ИИ у Милану
Милан

Галерија Виктора Емануела ИИ у Милану

Галерија Виктора Емануела ИИ (Галлериа Витторио Емануеле ИИ) у Милану, чија је изградња трајала од 1865. до 1877. године, била је једна од првих пролаза у свету. Пролаз је дизајнирао Гиусеппе Менгони, аутор пројекта Дуомо Скуаре. Нажалост, архитекта није видео отварање своје креације, дан пре церемоније, Менгони се срушио на смрт, падајући са мостова.
Опширније
У Милану је отворен први музеј за децу
Милан

У Милану је отворен први музеј за децу

Прелепа Италија је позната по својим архитектонским споменицима који су издржали тест времена, бројним уметничким галеријама у којима се чувају права ремек дела и невероватним музејима, чији се аналози не могу наћи широм света. За шта вриједи само мноштво музеја „хране“ за агротуризам: гдје другдје, ако не у Италији, научићете све о тјестенини и маслиновом уљу или катакомбама капуцина.
Опширније