Недавно истраживање које су спровели представници ЕУ показало је да ће странци вјероватно наћи посао у Италији него сами грађани.
Социолози из Статистичке агенције ЕУ (епп.еуростат.ец.еуропа.еу) открили су да су већина оних који се пријављују за рад у Италији представници других европских земаља, док су сами становници земље мање активни и мање успешни у том погледу. Тренутно је у земљи вина и сунца запослено 61,9 процената способних за рад грађана.
У међувремену, Европљани имају више среће у проналажењу посла у Италији него представници других земаља. На пример, стопа запослености међу грађанима земаља ЕУ између 20 и 64 године је у 2013. години износила 65,8 одсто, што је 4,3 одсто више него међу осталим имигрантима. Такви подаци су у супротности са стандардом ЕУ према којем већина тражитеља посла није из других земаља.
Што се тиче осталих земаља које су део ЕУ, овде је вредно напоменути да је овде запослено 68,9 одсто грађана земаља чланица и 61,9 одсто имиграната. Овај тренд се примећује само у Италији, Чешкој, Литванији и Кипру.
Генерално, шансе Европљана да пронађу профитабилан и престижан посао у својој домовини су много веће од оних посетилаца из других делова света. А статистика коју је открио Еуростат то потврђује: 70,9 процената грађана ЕУ ради у суседним земљама, док је број имиграната који раде у иностранству 56,1 проценат.
Ако говоримо о недавним истраживањима која указују на то да странци имају више среће у проналажењу посла у Италији него власници саме земље, онда је потребно узети у обзир факторе који би могли значајно утицати на резултате анкета. Неки детаљи специфични за земљу у којој је истраживање спроведено могу се приписати таквим тренуцима. У случају Италије, ово је проблем за запослене који због низа разлога не раде по уговору, као и проблем добијања држављанства од деце имиграната.
Прошле недеље објављени су резултати другог истраживања која су показала да ће током наредних двадесет година роботи моћи да замене око половину запослених у Италији. Најновија технологија омогућава вам стварање робота који би могли обављати посао представника различитих специјалности и профила. Тако је бриселска компанија Бруегел ввв.бруегел.орг открила да у наредних двадесет година 56,18 процената рада у Италији може бити аутоматизовано. Поред Италије, Румунија (61,93 одсто), Пољска, Бугарска и Грчка (у просеку око 56 одсто у свакој од њих) такође су се нашле на листи земаља у којима постоји слична претња запослености.
Међутим, до данас је аналитичарима тешко утврдити ниво штете која ће се учинити земљама у случају аутоматизације многих предузећа. Стручњаци наводе чињеницу да се како се информациона технологија развија, појављују се нови послови, па чак и професије.
"Напредак технологије вјероватно ће значајно промијенити тржиште рада, што ће покренути бројне смјене особља и често преквалификацију запослених", рекао је специјални директор Бруегела, Јереми Бовлес. "Да бисмо смањили ризике, морамо несметано прилагођавати образовни систем."
Слична студија, објављена прошлог септембра и изјавила је да је САД у највећем ризику од компјутеризације компанија, изазвала панику не само у Сједињеним Државама, већ и у неколико других земаља. Истраживачи су моделирали све сценарије, узимајући у обзир три тачке на којима роботи могу да замене тренутне запослене: креативност, комуникација са колегама и више задатака.
Тако су социолози утврдили да ће каријера телемаркетара, канцеларијских службеника и стручњака за кредитирање бити у највећој опасности. Најпоузданија занимања била су: лекар и социјални радник. Након спровођења ове студије у САД, стручњаци из Бругела одлучили су да на исти начин симулирају будућност европских земаља. Уопште, радници у северној Европи били су заштићенији од грађана јужних земаља.
