Недавно истраживање статистичке службе Европске уније показало је да 34 посто Италијана никада није "сурфало" интернетом, док 54 посто њих редовно одлази на странице свјетске мреже.
Еуростат је објаснио да половина становништва сунчане земље редовно посвећује неколико сати сурфању Интернетом, док у Европској унији број обожавалаца светске мреже достиже 70 одсто.
Холанђани се најчешће и спремно друже на Интернету - 95 одсто популације су активни корисници мреже. Почасно друго место заузели су становници Луксембурга - 94 одсто свих становника земље не може одољети да не погледа Гоогле или „попут“ нових фотографија пријатеља на друштвеној мрежи Фацебоок.
Невероватно је да сваки четврти од десет Италијана никада није отворио страницу у веб претраживачу. Просек ЕУ је 22 процента. Вриједно је напоменути да је 2007. године око 37 одсто Европљана "игнорисало" Интернет.
Еуростат напомиње да је показатељ „информационог недостатка образовања“ у Италији критичан, али не толико као на пример у Грчкој, где 36 одсто становништва не користи интернет, или Румунији (42 одсто).
Добивени подаци заправо изненађују: мобилни и сателитски оператори тврде да је Интернет присутан у 96 посто Италије, а његова просјечна брзина је најмање 1,5 гигабајта у секунди.
Резултати Еуростатове студије показују да, највјероватније, планови италијанске владе у вези са учешћем становништва у разговорима са владиним агенцијама земље кроз мрежу нису суђени да се остваре. Првобитно је планирано да ће најмање 50 одсто становништва учествовати у дијалогу са властима. Данас мање од 20 одсто Италијана посећује посебно креиране портале у ту сврху, од којих 27 одсто користи веб странице владе у пореске сврхе, 13-15 одсто користи документе и социјална давања, а 21 одсто користи их за учење и образовање.
Еуростат тврди да 85 одсто Данца не пропушта прилику да погледа званичне веб странице владе. Становништво Шведске (78 процената), Финске (69 процената) и Француске (60 процената) редовно посећује интернет ресурсе који се односе на активности државе са завидном регуларношћу.
Италијанска влада становницима земље нуди и неке интернетске услуге, које се могу користити само у осамдесет посто случајева. Ипак, према статистичким подацима, сваке године се у Италији издвоји најмање пет милијарди евра за подршку административним порталима и ресурсима, од којих већина иде на поправак и одржавање опреме и мрежа у добром стању.
Како се испоставило, бављење информатизацијом у локалним фирмама такође није најбољи начин. Данас само четири процента италијанских фирми и предузетника практикује продају робе и услуга на Интернету.
